Tata čita vesti, a mama sprema doručak – ovo je bila tipična slika svakodnevnice u većini porodica pre samo 40 godina. U kinematografiji se ova scena godinama koristila kako bi se prikazali trenuci harmonije u tipičnim porodicama srednje klase.
Još od 17. veka kada su se pojavile prve štampane novine u obliku sličnom onom današnjim novinama, čitanje vesti je uvek bilo namenjeno muškarcima. Tekstovi su bili namenjeni njima, vesti su uglavnom bile političke ili ekonomske, dok su se prvi žurnali za žene i mlade pojavili tek u 19. veku. Jasno je da su novine bile namenjene uglavnom muškarcima, zbog toga što je tek mali procenat žena bio pismen. U 19. veku se procenat pismenih žena poveća, tako da su tada nastali magazini namenjeni ženama u kojima se nisu prenosile klasične političke i ekonomske vesti, već su u njima bili tekstovi zabavnog karaktera i vesti iz sveta popularne kulture koja je bila u svom začetku.
Sifražetkinje i čitanje vesti – prvi potres na političkoj sceni
Krajem devetnaestog veka pojavio se pokret koji se borio za prava žena, odnosno pravo glasa i pravo na jednake zarade. Radikalno krilo ovog pokreta bile su sifražetkinje koje su mnogim akcijama želele da skrenu pažnju na svoj položaj. Slika tipične žene je počela da se menja, sada se pojavila neka nova žena koja se interesovala za politiku, čitala političke vesti, želela da se obrazuje i da bude jednako plaćena kao muškarac, koja je želela da ima ista prava kao i pripadnici suprotnog pola i da bude slobodna da odlučuje o sopstvenoj sudbini.
Prvi svetski rat je napravio pravi potres u borbi žena za pravo glasa, pokazao je da su pripadnice „nežnijeg“ pola sposobne isto koliko i muškarci i da su u stanju da same „održavaju“ domaćinstva dok su muškarci na frontu. U tom periodu se promenio i sadržaj štampe, vesti u novinama su bile namenjene ženama i služile su uglavnom da ih motivišu da bolje rade u fabrikama (municije i aviona) kako bi pomogle svojim muškarcima na bojnom polju. Nakon završetka Prvog svetskog rata pojedine države su počele da daju pravo glasa ženama.
Televizija, vesti i položaj žena
Sledeća slika na osnovu koje možemo zaključiti kakav je bio položaj žena sredinom 20. veka je slika tipične američke porodice 60-tih godina prošlog veka. U vreme večere, nakon što bi se supružnici vratili sa posla, a deca iz škole, svaki član porodice bi prionuo na svoje obaveze. Opet je mama spremala obrok dok je tata gledao vesti, a deca radila domaći zadatak. Može se reći da mnoge žene, uprkos tome što su dobile pravo glasa nisu bile u prilici da se ozbiljnije bave politikom zbog silnih kućnih poslova koje su uglavnom same obavljale. Ne bi trebalo generalizovati i reći da se žene uopšte nisu bavile politikom, ali ovo je zaista bila tipična slika u bar 70 odsto američkih, ali i evropskih porodica.
21. vek – Moderna žena i vesti na „klik“
Razvojem moderne tehnologije, interneta i pametnih telefona, vesti iz celog sveta su danas dostupnije nego ikada ranije. Više tipične slike „porodične idile“ – mame u kuhinji i tate koji čita vesti – nema. Sada oboje za doručkom čitaju vesti na svojim pametnim telefonima ili zajedno gledaju informativni program nakon što se uveče vrate sa posla.