Trudničko bolovanje je plaćeno odsustvo za posla koje može otvoriti svaka zaposlena žena bez obzira da li je u radnom odnosu na neodređeno vreme (stalno zaposlenje), određeno vreme (zaposlenje po osnovu ugovora o delu i sl) ili ima preduzetničku radnju.
Trudničko bolovanje može se otvoriti na početku trudnoće ukoliko je potrebno da žena održava trudnoću ili ima određene zdravstvene probleme. U ostalim slučajevima, trudničko bolovanje se najranije otvara 45 dana pre predviđenog termina za porođaj, odnosno najkasnije 28 dana pre porođajnog termina.
Ukoliko je trudnica zaposlena kod poslodavca na određeno vreme ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih ili povremenih poslova, ne može dobiti otkaz za vreme trudničkog bolovanja, kao ni za vreme porodiljskog odsustvo, u kom slučaju se dan prestanka bolovanja, odnosno odsustva smatra i danom prestanka radnog odnosa.
Trudničko bolovanje otvara se na osnovu nalaza i mišljenja lekara odnosno potrebno je da trudnica od lekara pribavi doznake za svaki mesec, kao i nalaz lekarske komisije ukoliko održava trudnoću. Lekarska komisija može produžavati trudničko bolovanje tokom celog trajanja trudnoće.
Osnovnu dokumentaciju, zajedno sa kopijom računa na koji će biti izvršena isplata, zaposlena trudnica dostavlja knigovodstvu firme koje pribavlja i drugu potrebnu dokumentaciju koja uključuje:
- Obrazac OZ 7 i Obrazac OZ 10 u potrebnom broju primeraka,
- Ugovor o radu,
- Isplatni listovi iz OZ 7 potpisani od strane poslodavca,
- Izvodi sa E – POREZA za mesec koji se potražuje,
- Ugovor o namenskom računu poslodavca za trudničko bolovanje,
- Izvodi banke za plaćene doprinose i pate,
- Zahtev za isplatu naknade zarade.
Kada su u pitanju preduzetnice, postoje dva modela za otvaranje trudničkog bolovanja. Preduzetnica, može otvoriti trudničko bolovanje tako što će privremeno prekinuti delatnost tzv. “zamrzavanje” preduzetničke radnje ili imenovanjem poslovođe.
Ukoliko preduzetnica “zamrzne” preduzetničku radnju, primaće naknadu za vreme trudničkog bolovanja a nema obavezu plaćanja poreza i doprinosa jer joj ne teče radni staž. Ukoliko preduzetnica želi da joj za vreme trudničkog bolovanja teže radni staž, obaveza plaćanja doprinosa i dalje stoji.
Kada se preduzetnica odlučila da angažuje poslovođu dok je ona na trudničkom bolovanju u obavezi je da za poslovođu plaća poreze i doprinose, a za sebe zdravstveno osiguranje. To znači da se preduzetnici refundira 50% od osnovice a radni staž se obračunava.
Trudničko bolovanje preduzetnice pored osnovne dokumentacije, validuje se dostavljanjem poreskog uverenje u kome se navodi visina bruto osnovica za kvartal koji prethodi mesecu otvaranja bolovanja (i za zaposlene ukoliko ih ima), rešenjem iz APR-a o zamrzavanju radnje ili imenovanju poslovođe, kao i izvodom stanja poreza za mesec koji se potražuje.
Obračun i visina naknade za vreme trudničkog bolovanja
Trudničko bolovanje isplaćuje se u visini prosečne zarade koju je trudnica ostvarila u prethodnih 12 meseci ali ne može biti viša od najviše mesečne osnovice za doprinose koji ulazi u prosečan iznos zarade.
Prosečan iznos naknade usklađuje se svaka 2 meseca na osnovu kretanja prosečne mesečne zarade u Srbiji dok se mesečna osnovica za doprinose koji ulazi u prosečan iznos zarade menja svake godine.
Prvi mesec trudničkog bolovanja isplaćuje poslodavac, ali mu se ta isplata refundira od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Za ovu svrhu potrebno je da poslodavac otvori namenski račun sa koga će se vršiti isplata naknade na račun trudnice i da podnese zahtev za refundaciju bolovanja nadležnom RFZO-u.
Takođe, prvi mesec trudničkog bolovanja je na teret preduzetnice, a zatim naknadu refundira država i u tu svrhu preduzetnica mora otvoriti namenski račun. Pri tome, država sama odvaja deo novca za doprinose, a deo novca uplaćuje preduzetnica na račun za isplatu neto zarade.
Za trudničko bolovanje preduzetnice, najviša osnovica zarade koja ulazi u obračun je ona osnovica na koju su plaćeni doprinosi tj. maksimalna osnovica za doprinose koja se menja svake godine.