Nedostatak prostora jedan je od problema sa kojima se sve češće susreću ljudi koji žive u gradovima. Stanovi postaju skuplji, kvadrati vredniji, a broj stvari koje tokom godina unosimo u dom raste. Nameštaj, sezonska garderoba, dečja oprema, sportski rekviziti, knjige, dokumentacija i predmeti koje ne koristimo svakodnevno mogu vrlo brzo da zauzmu dragocen prostor.
Kada stan postane pretrpan, jedno od prvih pitanja jeste da li je vreme za preseljenje u veći prostor. Međutim, veći stan gotovo uvek znači i veće mesečne troškove, višu kiriju ili znatno veću cenu nekretnine. Zbog toga se kao alternativa sve češće razmatra skladištenje stvari van doma.
Na prvi pogled, iznajmljivanje dodatnog prostora može delovati kao još jedan trošak. Kada se, međutim, uporede ukupni izdaci, može se pokazati da je skladište finansijski racionalnije rešenje od preseljenja u veći stan.
Veći stan ne znači samo više kvadrata, već i veće troškove
Preseljenje u veći stan donosi čitav niz troškova koji se često zanemare kada se pravi početna računica. Nije dovoljno uporediti samo cenu trenutne i buduće kirije ili cenu kvadratnog metra. Potrebno je uračunati i selidbu, depozit, eventualnu proviziju agenciji, nove račune, opremanje dodatnog prostora i vreme potrebno za organizaciju čitavog procesa.
Kada se traže povoljne cene selidbe, može se značajno smanjiti početni trošak preseljenja, ali veći stan i dalje ostaje dugoročno skuplja opcija. Dodatni kvadrati plaćaju se svakog meseca, bez obzira na to da li ih aktivno koristimo ili u njima samo držimo stvari.
Tu treba dodati i činjenicu da veća nekretnina često ima više troškove održavanja. Računi za grejanje, hlađenje, struju i održavanje mogu biti viši, posebno kod većih porodičnih stanova.
Ako vam je dodatni prostor potreban isključivo zato što nemate gde da smestite stvari koje koristite nekoliko puta godišnje, preseljenje možda nije najbolja finansijska odluka.
Koliko nas zapravo košta prostor koji koristimo kao ostavu?
U velikim gradovima svaki kvadratni metar ima svoju cenu. Ako deset ili petnaest kvadrata stana služi kao prostor za kutije, stare komade nameštaja, zimsku opremu, bicikle ili stvari koje čekaju neku buduću namenu, praktično plaćamo veoma skup prostor za skladištenje.
To posebno dolazi do izražaja kod podstanara. Razlika između manjeg i većeg stana može na mesečnom nivou biti značajna, a na godišnjem se pretvara u ozbiljnu sumu.
Slična računica važi i za vlasnike nekretnina. Kupovina većeg stana zahteva znatno veći kapital, a često i veći stambeni kredit. Ako je jedini razlog za dodatne kvadrate nedostatak mesta za stvari, posebna skladišna jedinica može biti racionalnija opcija.
Ključno pitanje zato nije samo „koliko košta skladište“, već „koliko nas košta dodatni stambeni prostor koji koristimo kao skladište“.
Kada je skladištenje stvari praktičnije rešenje
Skladištenje je posebno korisno kada je potreba za dodatnim prostorom privremena ili se odnosi na predmete koje ne koristimo svakodnevno.
To može biti tokom renoviranja stana, selidbe, boravka u inostranstvu ili u periodu kada se domaćinstvo reorganizuje. Umesto da se nameštaj i kutije drže kod rodbine, prijatelja ili u neadekvatnim podrumima i garažama, mogu se smestiti u prostor namenjen upravo toj svrsi.
Skladište je korisno i porodicama sa decom. Kolica, kreveci, hranilice, igračke i garderoba često se čuvaju za mlađe dete ili nekoga iz porodice. Bacanje ili prodaja takvih stvari nije uvek racionalno, naročito kada postoji velika verovatnoća da će ponovo biti potrebne.
Slično je sa sezonskim predmetima. Skije, sanke, oprema za kampovanje, baštenski nameštaj, zimske gume ili veliki koferi mogu mesecima zauzimati prostor, iako ih koristimo veoma kratko.
Skladištenje može sprečiti nepotrebnu kupovinu novih stvari
Jedan od manje očiglednih načina na koji skladištenje može doprineti uštedi jeste očuvanje stvari koje već posedujemo.
Ako nemamo dovoljno prostora, često se odlučujemo da neki predmet prodamo, poklonimo ili čak bacimo. Posle nekoliko meseci može se dogoditi da nam isti ili sličan predmet ponovo zatreba, pa ga kupujemo iznova.
To se naročito odnosi na kvalitetan nameštaj, kućne aparate, opremu za decu i sezonske predmete. Ako je njihova vrednost veća od troška skladištenja, čuvanje može biti finansijski opravdano.
Naravno, to ne znači da treba skladištiti sve. Predmete bez realne upotrebne ili materijalne vrednosti nema smisla godinama plaćati. Zato je pre iznajmljivanja prostora dobro napraviti selekciju.
Šta treba uzeti u obzir pre iznajmljivanja skladišta
Cena nije jedini kriterijum. Važno je proveriti kakvi su uslovi u kojima će stvari biti smeštene, posebno ako se radi o nameštaju, dokumentima, elektronici ili predmetima osetljivim na vlagu.
Lokacija skladišta takođe može imati značaj. Ako vam stvari trebaju često, udaljeno skladište može stvarati dodatne troškove goriva i vremena. Ako ih koristite svega nekoliko puta godišnje, lokacija je manje važna, pa se može birati povoljnija opcija van najskupljih gradskih zona.
Veličina prostora je još jedan faktor. Nema potrebe plaćati veliku jedinicu ako se stvari mogu pravilno rasporediti u manjoj. Police, kutije jednake veličine i vertikalno slaganje mogu značajno povećati iskoristivost prostora.
Pre donošenja odluke treba proveriti i trajanje ugovora, otkazni rok, dostupnost stvari i eventualne dodatne troškove.
Napravite računicu pre nego što odlučite da se preselite
Najbolja odluka zavisi od toga zbog čega vam je potreban dodatni prostor. Ako je porodica prerasla postojeći stan i zaista su potrebne dodatne sobe, veći stan je logično dugoročno rešenje.
Ako je, međutim, problem prvenstveno u količini stvari, računica može izgledati potpuno drugačije.
Uporedite koliko biste mesečno više plaćali veću nekretninu sa cenom skladišnog prostora koji vam je potreban. Razliku zatim izračunajte na godišnjem nivou.
Ukoliko biste preseljenjem povećali mesečne troškove za nekoliko stotina evra, dok skladištenje košta znatno manje, razlika tokom nekoliko godina može biti velika.
Tu razliku možete da sačuvate, iskoristite za druge potrebe domaćinstva ili uložite novac u nešto što će dugoročno imati veću vrednost od dodatnih kvadrata koji služe samo kao ostava.
Finansijski najpametnije rešenje zavisi od vaših potreba
Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svakom domaćinstvu. Nekome je zaista potreban veći stan, dok drugome nekoliko dodatnih kvadrata skladišnog prostora može rešiti problem za mnogo manje novca.
Najvažnije je razlikovati nedostatak životnog prostora od nedostatka prostora za stvari. Ako članovima porodice nedostaju sobe, radni prostor ili funkcionalniji raspored, preseljenje može biti opravdano. Ako su sobe jednostavno pretrpane predmetima koji se retko koriste, skladištenje često ima više finansijskog smisla.
Pre nego što se odlučite za skuplju nekretninu, napravite detaljnu računicu. Saberite cenu preseljenja, razliku u kiriji ili rati kredita, dodatne račune i troškove održavanja. Zatim ih uporedite sa cenom skladištenja.
U vremenu kada su nekretnine i troškovi života sve veći, racionalno korišćenje prostora postaje deo dobrog upravljanja kućnim budžetom. Ponekad nije potrebno imati veći stan – dovoljno je pametnije organizovati ono što već imamo.
Izvor slike
AI